MOJA ZEMLJA 
                                
Ucili su me kako da volim 
svaki krajicak te zemlje moje, 
da sam njen deo i da postojim 
kroz njene zvuke, mirise, boje. 

I volela sam nebo i ptice 
i hladovinu u Bulevaru, 
ulicne tezge, tramvajske zice, 
skolice decje na trotoaru. 

I svako polje, livadu, sumu, 
i sve planine, vrleti, stene, 
i svaku straftu na svakom drumu, 
i sve, sve drugo tu oko mene. 

Tek kad odleteh negde daleko 
gde sunce pada kad tamo rudi, 
shvatih da nije nesto vec neko 
sto cini zemlju - da su to ljudi! 

Sad je vec nemir u meni sveo, 
ostase samo jos uspomene... 
Ja vise nisam te zemlje deo, 
sad je ta zemlja deo mene. 
                                
I boje duge nad mokrim gradom, 
i gradsku buku, i huk sirena, 
dvoriste moje s debelim hladom 
i hrpom dragih mi uspomena. 

I suncan dan i pokislo vece, 
putovanja u prasnjavom vozu, 
miris kestenja kada se pece, 
knjige sto gaje rimu i prozu. 

I svako polje, livadu, sumu, 
i sve planine, vrleti, stene, 
i svaku straftu na svakom drumu, 
i sve, sve drugo tu oko mene. 

Tek kad odleteh negde daleko 
gde sunce pada kad tamo rudi, 
shvatih da nije nesto vec neko 
sto cini zemlju - da su to ljudi! 

Sad je vec nemir u meni sveo, 
ostase samo jos uspomene... 
Ja vise nisam te zemlje deo, 
sad je ta zemlja deo mene. 


Album: Moja Zemlja
Music/artist by KARLO Kostic Lazar
Lyric by Dragana Konstantinovic