POGLED S PETROVARADINA 
                                
Suncan junski dan na Petrovaradinu. 
Mesano za dvoje kuvar vesto sprema. 
Kroz sareni prkos Dunav zlatom sinu 
presecen s tri mosta i jednim kog nema. 

Dole k'o na dlanu razglednica grada: 
Radnicka jos vodi od Spensa do Keja, 
vidim Strand, Limane, centar Novog Sada... 
Uspomena davnih cela epopeja... 

Gde sam ja, i ko sam? U trenu cuh povik 
sto mi misli sledi i ja skocih. Ko je? 
Da, ja sam Dzedrenka! Misiz Sardzenovik! 
Al' bi samo kelner s mesanim za dvoje... 

Da l' sam stvarno ovde il' jos negde tamo 
gde sred Oukland strita javor se crveni? 
Gde je moj krov sada, kad bih znala samo, 
i da l' bludim u snu, il' san bdi u meni? 

Iznad zardinjera dve laste se jure, 
u igri bez kraja jedna drugu stize; 
sarenilo prsti i kad oci zmure: 
prkos se povija pa se opet dize... 

Gde sam ja, i ko sam? U trenu cuh povik 
sto mi misli sledi i ja skocih. Ko je? 
Da, ja sam Dzedrenka! Misiz Sardzenovik! 
Al' bi samo kelner s mesanim za dvoje... 

Drugi grad mi sinu kroz suncevu jaru, 
kroz Dunava zlato videh Frejzer reku. 
Umesto tambura sad cujem gitaru 
ciji setni zvuci isto oci peku... 

I vec stari kuvar drugom jelo sprema... 
S cvetne zardinjere odleteše laste... 
Al' znam: naci cu se, jer k'o most kog nema, 
jos taj isti prkos i u meni raste. 
                                
Gde sam ja, i ko sam? U trenu cuh povik 
sto mi misli sledi i ja skocih. Ko je? 
Da, ja sam Dzedrenka! Misiz Sardzenovik! 
Al' bi samo kelner s mešanim za dvoje... 


Album: Moja Zemlja
Music/artist by KARLO Kostic Lazar
Lyric by Dragana Konstantinovic