Sviraj mi druze, sviraj mi mars

Budi se grad cvetom i listom,
tegli se ulicom, tiho i sneno
onaj gore je man'o kistom
i nazvrljao sve sareno.

Prsti zivot i sve se krece
a u meni k'o nesto puce:
zemlja presta da mi se krece
jednakim tempom kao juce.

Treba mi ritam,
treba mi mars,
da me ponese,
treba mi bas.

Sviraj mi druze,
sviraj mi mars,
krace il' duze,
ma daj sta das.

Sa sretne zvezde,
izvuci zvuke, 
za moju dusu,
pesmu neku,

sviraj mi druze,
sviraj mi mars,
pa na koju god
hoces reku.

Nesto peva zena u zutom,
dodaje stih vrtlogu boja;
svi se njisu u tempu ljutom,
samo, ta pesma nije moja.

Gubim snove, nebo mi bledi,
mani zutu i te bakrace;
cirkam kianti ali ne vredi,
treba mi nesto mnogo jace.

Treba mi ritam,
treba mi mars,
da me ponese,
treba mi bas.

Sviraj mi druze,
sviraj mi mars,
krace il' duze,
ma daj sta das.

Sa sretne zvezde,
izvuci zvuke, 
za moju dusu,
pesmu neku,

sviraj mi druze,
sviraj mi mars,
pa na koju god
hoces reku.

Gubim snove, nebo mi bledi,
mani zutu i te bakrace;
cirkam kianti ali ne vredi,
treba mi nesto mnogo jace.

Treba mi ritam,
treba mi mars,
da me ponese,
treba mi bas.

Sviraj mi druze,
sviraj mi mars,
krace il' duze,
ma daj sta das.

Sa sretne zvezde,
izvuci zvuke, 
za moju dusu,
pesmu neku,

sviraj mi druze,
sviraj mi mars,
pa na koju god
hoces reku.

Lyric by Dragana Konstantinovic
Music by Lazar Kostic - Karlo